субота, 13. септембар 2014.

Негде у ветру




1.

перверзијом овог пута називам
очување безгрешности међу нама

а не бих те могао не оплодивши те 
одгурнути од себе
те то урадих док ошамућеној ти срицах 
да глад је засићена


2.

на улици се слеђен нађох
отргнут од поезије

камерна хармонија
разви се у симфонију стихије

негде ме у ветру има
звиждућем џез


3.

мислио сам да смо успоставили случајност
хтео опет године без тебе

позвао да прећутим
свађом љубав
говором додир


4.

наше су речи
симбол немоћи пред богом



Нема коментара:

Постави коментар