Ноћне птице (12)

(фрагмент 12)

Ослушни. Јесу ли то птице? Као да их је неко узнемирио.
Више то није песма, пре је цик у ноћи прожет лепршајима крила
при полетању. Шта виде, какве призоре надлећу, када лете кроз мрак? Трење дневне светлости и отпор крилима ваздуха обојеног у црно
не могу бити исти. Ноћни ритмови су мирнији, успоренији, узбудљивији. Дневни жустрији, шаренији, и опет мирнији... Зато ослушни
и, када у теби одјекне, реци, јесу ли то птице.

(Раштат, април 2018.)

(Илустрација: Славиша Крстић)

Ноћне птице (10)

(фрагмент 10)

И ноћу. Када сви други људи у кући, уколико их уопште има, спавају, а ви због несанице или из неког другог, романтичног или филозофског, разлога останете будни и седнете поред отвореног прозора, можете чути умилно сетну песму ноћних птица. Кроз њу, која долази од најближе лоцираних птица, ускоро ћете разабрати и ноте оних удаљенијих, и погађати с којег би дрвета могле потицати, а кроз њих и звуке најудаљеније музике, од крилатих бића скривених у крошњама непознатог дрвећа. Када вам се чула изоштре и допрете до граница људског чула слуха, па евентуално зађете и иза тих граничних подручја у просторе хиперсензибилности, чућете: ствари око вас крцкају. Нарочито ноћу.

(Раштат, април 2018.)

На планети сунцокрета

Лако је. Потребно је само пронаћи идеално место у универзуму и запутити се тамо. Путовати на довољној дистанци од Сунца да би се родио живот. Пратити путоказе фреквенције таласне дужине двеју душа на којој ће се оне ћутке препознати. Приближити се раздаљини између два бића довољној за осмех. И препустити се необјашњивој блискости која ће уродити загрљајем.