Постоји море.
Ти си острво у том мору. Оаза богата исконском лепотом.
При обали је пуно подводних стена. Оно што се види заклонило се
иза невидљивог.
Кормило се окреће великом брзином, велика је жеља да се спасе брод.
Заокрет је близак углу којем се не зна теме.
Мрак је, облаци и магле претвориле су очи у семење посађено да из муља
никне нови вид. И тела, тек лутке, у манекене слепила.
Кормило се окреће великом брзином, велики је точак рулета
који нас котрља по могућим исходима.
Окрет на једну страну, али покрет на другу, чине да плес
у лепоти невремена добије филозофско тумачење.
Твоје хриди, којима под водом дочекујеш дозване, не чине ти добро.
Отимаш оно што ти је даровано.
Од погођене вечности правиш
промашени тренутак.
Ти си острво које, што му више прилазим, заобилазим.
Јер и даље постоји море.
1111
