Једног дана, после кише, догодило се право чудо. Из земље поред једног цвета почео је да расте неко.
"Хеј, здраво!", рекао је цвет, "Ја сам
Перуника, а ко си ти?"
"Здраво, Перунико! Ја сам Чичак."
*
"Кад су тебе посадили?", упитала је Перуника.
"Нису ме посадили", одговорила је биљчица која се
појавила из земље поред цвета.
"Али како си онда почео да растеш?"
"Не знам. Мислим да ме људи не саде због тога што ме не
воле. На себи имам само неке малене цветове. А и они су прилично обични и
уопште не миришу... Изгледа да сам ја у ствари неки коров."
"Чудно. Због чега онда растеш? Мора да постоји неки
разлог."
*
"Шта је то разлог?", упитао је Чичак.
"То је нешто због чега растеш. Ја, на пример, растем
због тога што украшавам простор. Људи воле мој цвет и прија им мој мирис. Ето,
то је разлог због којег ме саде."
"Мој разлог није у мирису и цвету. Људи ме чак и
заобилазе када ме виде, јер им се моје кукице закаче за ноге."
*
"Али баш те кукице су им помогле да измисле траку која
се качи на тканину...", досетио се Чичак, "По мени су је и назвали:
чичак-трака! Када деца не умеју да вежу пертле, родитељи им обују патике без
пертли, које закопчавају чичак-траком!"
"Ето видиш, то је разлог! Ти си значи научио људе како
лакше да закопчају патике своје деце! Ти си онда нешто као научник међу биљкама!"
