Тачка.

Могао бих написати причу о алпинизму. Тачка је малена, понекад једва приметна. Али довољна да заврши реченицу. Реченица говори о неколицини жустрих тачкица које се крећу по кори високог дрвета. Погледом идем увис не бих ли угледао још коју. Стабло је право и избраздано, шаре на њему на једном месту личе на нотни систем са уцртаном нотом си, а на другом месту и једва нешто повише имају лик брадатог мушкарца. Али не могу видети оно што тражим: мраве. Мој уморни поглед до малочас је дремљиво шетао
по тексту књиге која је сада у торби. Не постоји папир направљен од дрвета поред мене. Постоје алпинисти, сваки на висини хиљаду пута већој од своје. Постоје мрави као тачке које се крећу по њему у потрази
за крајем реченице.

                                                                                                          18072010

                                                                                                          1745

                                                                                                          Volksen