Ако је
ишта иоле вредело, онда је то већ одавно споља.
Ветар је
разнео трећину круне и оставио краљевство
у стању
бивше садашњости.
Неки се
листови ничим више не држе
за
целину, могу слободно одлетети
али то
више не зависи од њих.
Лепша је
књига похабаних корица,
испресавијана
и искрзана по ивицама.
Оштећеног
обода, неко ју је често узимао с полица.
Извлачио,
баш њу, заглављену између осталих књига.
Испрљану
али лепшу од нових издања,
неко
читао, неко је бацао
јер му
се није допадало оно што у њој пише.
Ако ће
ишта по овом пољу поново нићи,
с
пролећа га поново опојно зашаренити,
онда је
то већ унутра. У земљи црној,
дубоко,
спава. И та дубина га,
не
толико велика колико довољна,
сигурно
чува од краљевстава,
свих
која ће на кратко присвојити то поље,
дати му име, не разумети га.
дати му име, не разумети га.