Маслачак

Ако је ишта иоле вредело, онда је то већ одавно споља.

Ветар је разнео трећину круне и оставио краљевство

у стању бивше садашњости.

Неки се листови ничим више не држе

за целину, могу слободно одлетети

али то више не зависи од њих.

Лепша је књига похабаних корица,

испресавијана и искрзана по ивицама.

Оштећеног обода, неко ју је често узимао с полица.

Извлачио, баш њу, заглављену између осталих књига.

Испрљану али лепшу од нових издања,

неко читао, неко је бацао

јер му се није допадало оно што у њој пише.

Ако ће ишта по овом пољу поново нићи,

с пролећа га поново опојно зашаренити,

онда је то већ унутра. У земљи црној,

дубоко, спава. И та дубина га,

не толико велика колико довољна,

сигурно чува од краљевстава,

свих која ће на кратко присвојити то поље,
дати му име, не разумети га.