четвртак, 23. март 2017.

као што ватра



као што ватра покушава
да побегне од своје сопствене природе
па бежи кроз прозоре запаљене куће
и пробија себи друге излазе из ње
јер у ствари није она та која је кућу запалила
већ је само добила облик нечије воље
тако и ти
знам
гориш кроз ове стихове
желиш да пронађеш прозоре
или врата кроз која си у њих ушла
или бар неку рупу на крову
кроз коју би се провукла
и одлетела у пепео




понедељак, 13. март 2017.

Неко, некада (9. део: На једном листу свеске у квадратиће)



(Фото-илустрација: Мина Радовановић)


Неко је на једном листу свеске у квадратиће оставио свој недокучиви рукопис, нацртавши графикон који нешто треба да нам каже. За почетак, да неко од нас, он који је то на цртеж на неки луцидан начин успео да пренесе, или ја који тумачим те шаре, има диоптрију од минус један.

На графикону су површине које представљају лажне радости: највећа, браон боје, ту је уместо бескрајно плаве нијансе, а један од главних састојака, зелена површина у даљини, овде је тек у улози зачина; унутрашњост просторије намењене живљењу, представљена је правоугаоником
црне боје. У углу тог правоугаоника налазе се тачка и зарез.

Покушај да се координирамо у овом систему није најбезбеднији, може се завршити трагично. Које год вредности биле представљене скалама његове две осе, графикони свих функција на њој су опадајући. Постоји само једна линија која је у порасту, то је она најтања при врху која увек, у сваком координатном систему, иде против правила установљених у њему. I knew all the rules, but the rules did not know me...*) То је онај дух који је, некада, угледао нешто изнад облака и, мада би многи рекли да тамо заправо нема ничега, пожелео да то нешто подели с другима. Или онај који покуша да уради нешто луцкасто и притом схвати да се, на пример, сасвим опуштено може кретати кроз зидове сунчевог лавиринта, уз неописиви ужитак. Онај што се, иако је у његовом телу било толико прозрачности да је могао плутати изнад доње границе водене масе која га је окруживала, спустио на дно и тамо остао. Као његов пријатељ, носорог. Или су то поезија, музика и љубав, који зачињу сопствени бескрајни живот, у тајанственим пределима бића заражених пролазношћу. Или је то рука што слово које светли претвара у сунце с обликом слова, како би дошла до речи која беше у почетку. Као храброст која се исплатила. Или као корак којим се улази у снове како би се тумачила јава... Увек ћемо пронаћи ту танку црту, непривлачну стазу мимо свих главних путева. Увек ће она бити ту, за оне који су склони осами, ми на њој (уколико смо ми они о којима је овде реч) на којој ће нас украсити огреботинама миловање шибља, трња и стена, прошаравши нам тела графиконима стаза којима смо прошли. Као да за све животне путеве
и раскрснице некада нису довољни само дланови.

На једном листу свеске у квадратиће та танка узлазна линија показује стазу којом ће кренути једна посебна врста бића која живи на планети оптерећеној силом гравитације. То су она бића настала не од слова већ од оних знакова интерпункције, тачке и зареза у углу тамног правоугаоника намењеног живљењу. Успротивиће се сили гравитације и постати једна посебна врста. Успротивити се и одлетети.

__________

*) Eddie Vedder - Guaranteed