Некада су
постојали фиксни телефони који су, када неко пожели да вас чује, производили
карактеристичан звук. Ако бисте чули како се из нечије шаке зрневље, на пример
житарице или нешто приближније бисерима, периодично просипа на поклопац шерпе,
то би значило да треба да приђете апарату и подигнете слушалицу. Такви,
старински фиксни телефонски апарати, звали су се једном речју: телефони.
Неко вас
зове, вас или некога од ваших укућана. Треба да подигнете слушалицу. И не само
то: потребно је и да њена два краја распоредите онако како треба: један на уво,
да бисте чули ко вас зове, и други испред уста, како бисте му одговорили.
Спирални кабл, који слушалицу повезује с другим делом апарата, има свој домет
који вам неће дозволити слободу кретања потребну за неке разговоре. На том
другом делу апарата, из којег излази спирални кабл, налази се бројчаник са
десет рупица, са по једним бројем у свакој рупици.
Када желите
да позовете некога телефоном, треба да знате његову комбинацију бројева. Онда
редом гурнете прст у сваку од рупица са одговарајућим бројевима, и окрећете
докле вам то дозвољава граничник; када прст удари у граничник, извучете га из
бројчаника који се потом окреће уназад, све док се не врати у почетни положај.
Када сте тако окренули све бројеве, чекате да се из слушалице чује сигнал који
говори да тамо негде, где сте желели, неки други телефон звони. Потом,
ишчекујете да чујете жељени глас.
Понекад,
телефон звони а нико се не јавља. То би значило да неко није код куће, или да
не жели да се јави. Или да је неким случајем, можда смртним, онемогућен да се
јави. Дешавало се и да централа пребаци позив на неки сасвим други број; и то
би некада био разлог нејављања, или јављања неке сасвим друге, непознате особе.
А понекад уопште не звони: док ишчекујете жељени глас, чујете само шум... Све
док се, замишљени, не упитате где вас то централа пребацује:
у које даљине, када чекање толико траје.
Је ли тај далеки шум знак да се тамо негде неко већ јавио,
из толике удаљености да се његово обраћање, које се можда
више
и не може свести на говор, чује као тихи неразговетни звук?
Понекад би се догађало и чудо:
повлашћено почињете да слутите тај онострано интровертни глас
до којег вас је одвела комбинација бројева који су се
завртели с
бројчаником,
да разумете хор гласова свих оних који се у том тренутку не
могу јавити
на телефон који звони негде у свемиру, попут зрневља,
на пример житарица или нечега приближнијег бисерима,
просутог из нечије
шаке,
гласова онемогућених да се јаве јер им спирални каблови не
дозвољавају
толику слободу кретања; и разумете тугу сваког појединачног
гласа из тог
хора
чији се дах ори свемиром да до вас допре тихо и неразговетно,
тугу
због тога што не можете чути оно што имају да вам саопште,
ни видети лепоту на сваком кораку. Нити доживети бескрајну
љубав
која вам је дата.
*
звучна илустрација уз ову причу:
