уторак, 16. август 2016.

Као одраз на води


Нечујно се појавила тамо где је до пре неколико тренутака није било, 
на месту с којег је управо скинуо поглед упреден у недокучиве даљине блискости. Блискости, без обзира да ли се ради о пределима или особама. Појавила се и мировала, ћутала у месту као да жели да остане непримећена. Приметивши је, његов труд се упутио ка реакцији која би била као њен одраз на води, тек мало немирнијој. Јер било је пресилно да би се 
с толиким узбуђењем ушло у тако велики заокрет, не одати се 
у тако великој радости.
Мало пре него што се појавила причинило му се да га је пољубила у потиљак, али то ипак није била она, него она друга.



среда, 10. август 2016.

Овде и сад (О утоци)



Могао бих написати причу о утоци.
Кроз сво ово дрвеће један зрак пронашао је праволинијски пут
до мог ока. Рођени из сунца, стотинама секунди раније, сада проналазе смрт у мојим зенама.