док археолошком
грађом затрпан
устајем попут напрасно
оживеле фигурине ушушкане маглом
што јој се данима
ни извор не зна ни ушће
видим да је
протекао већи део времена него што ми се чинило
већи део дана у
којем сам хтео да те позовем
иза седам гора у шетњу или да те
снимам иза седам мора
док ми причаш своје бајке
иза седам уличица
иза седам пречица
или да само
ћутимо и одмарамо очи
ти шаљеш своје
стихове који су све бољи
и кажеш свако је
зрно песка пустиња за себе
