(Henry Moore - Elephant Skull Plate XVIII, 1969, Etching)
То
сасвим људски лик изражава кроз тебе своју измишљену тугу. И назирање осмеха
што као да је пред плач. И праволинијски траг нечега низ оно што је требало да
представља нос говори да је све то само игра. Игра белине хартије, опасно
наоштреног врха писаљке и људског ума. Тамо се, у том пресеку, проналази клица
све измишљености. Тако да туга изражена сасвим људским ликом на овом бакропису
у стварности не постоји. Као ни назирање осмеха, ни онога што би требало да
представља нос. Ни обрве под којом очна дупља у себи крије тек делимично
откривено небеско тело. Еклипса нам не говори много, тек указује на мрак и
једва видљиво помаљање светлости, можда тек њено рађање. Не говори нам много,
готово ништа. Јер ни она не постоји, на оној тромеђи материје, додира и мисли,
из које извире и тече ка нама оно што је нацртано и написано.
(...а написано је пред бакрописом Хенрија Мура Лобања слона:
плоча 18)
01102014
1308
