* * *

 

ову књигу ми је родило дрво

да је научим речима

да ме научи да мислим

Љубица Марић - Записи, свеска 1 (1996-1999)

Наговештај нам каже више од сваког доказивања.
*
Не мора се све знати
да би се знало.
*
Лаж и
амбалажа
*
И узрок има свој узрок.
*
Кад умремо
питаћемо се
"шта је то било".
А ја ћу тада чути:
"Све што је било
није било.
Било је увек
нешто друго."
*
Нешто што се не може ни исказати, ни показати ни ништа.
А то, то ништа, постоји унутра више од свега што постоји - плодно ништа, из кога се све рађа.
*
Спаси се себе самога! Не сметај себи!
*
Заједно ћемо мало
да се одморимо
од нас.
*
Вратимо се унутарњем свом свету са богатством још непронађеним.
*
Сви очекујемо да нас други спасе од нас самих.
*
Читање у мраку: оно што ми се учини да је, тачније је од онога што знам.
*
(...) одговор је да
нема одговора

 

Душе животиња

 

Сада се познајемо боље. Природа нам је рекла једно о другом оно што нисмо могли, оно што нисмо умели рећи сами.

Дивљина нам је показала с колико опреза седимо окружени змијама и мирно ручамо. На неприступачним местима, на која нас ништа разумно не би довело. Над амбисима, под врховима до којих смо успентрали наша обраћања (једно другом, сами себи, некоме трећем), помешаним наизменичним псовкама и смехом од задовољства, од среће што смо се изненада нашли ту, на месту које никоме не бисмо могли објаснити.

Мислили смо да смо сами изабрали циљ наше авантуре, али тек нам је природа рекла зашто смо дошли баш ту, у дивље гнездо. Довела на место на које се иначе не пристаје, да нам покаже колико у ствари волимо што смо ту, на местима тесним за двоје, до којих воде необјашњиви разлози. Ту, где стичемо нове ожиљке које смо већ заволели, одбегли од оних чије трагове желимо да избришемо с наших тела. Из наших животињских душа, преко којих смо пребацили људске коже.