Озрен Милановић - Ресетовање мржње

            Може ли се некажњено претити људима, појединцу или групи и то на основу карактеристика као што су раса, боја коже, етничка и национална припадност, пол, сексуална или политичка оријенација, религија... Мржња је, према дефиницији, људски осећај јаке антипатије, најјачи облик одбојности, презира и ненаклоности. Узроци мржње често су себичност, завист, љубомора, неузвраћена љубав, потреба да се неко повреди из различитих разлога. (...) Када се осетимо нападнутим, угроженим, повређеним, веома је важно да се запитамо шта је заиста нападнуто, угрожено, повређено - ми сами или нестварна, преувеличана представа коју гајимо о себи, својој вредности и свом значају.

(Озрен Милановић - "Ресетовање мржње")

Нацртане приче (2: Кишобран на клупи)

Зашто је кишобран океј, а метеоробран тако погрешан? И зашто је синоћ деловало забавно певање под балконом? И како то да те баш ниједан од толико метеора није звекнуо у главу, када сам то пожелела? Између неколико надреалних питања и исто толико реалних одговора,
налази се ова прича.

Није погрешан. Kао што није био погрешан ни онда када смо пили кафу под њим. Пре неколико недеља, у једном немачком врту, сусрео сам се с једним кишобраном. Ја сам шетао само сам, а он је био мало више самцијат. Самцијат на клупи. У једном прилично топлом дану, коме је претходила кишна недеља, некоме више није био потребан. Не заборављен, заборављају се кишобрани који су затворени, уролани и одложени у неко ћоше, да се ту неко по њих ускоро врати. Овај је био отворен. И ја сам једном био остављен када сам био отворен. Зато сам му се културно јавио, као да сам у том тренутку покушао да глумим неку лепо васпитану особу с почетка прошлог века. Вероватно је у мени прорадио неки ген моје чукунбабе из прошлог века, оне која ми долази у приче оних дана у којима се у свемиру дешава нешто спектакуларно. А како се свемирски спектакли дешавају у сваком тренутку, то значи да бих такве приче могао писати сваког дана.