Рупе у сећању

 

Копам, за тебе.

Да те.

У њих.

 

Да смо ближи, већ бих.

Овако, могу само да.

 

Копам.

Да те.

У.

Миливој Анђелковић - Зло, медији и политика

Свету не прети опасност од људи који чине зло него од оних који то допуштају. Крајња злоба, патологија или идеолошко убеђење нису нужни како би помогли појединцу да почини бескрајно зло, утврдила је Хана Арент. Дела екстремног зла учинили су појединци који добровољно учествују у активностима криминалног режима, а себе сматрају ослобођеним било какве одговорности за своје поступке због хијерархијског система и због важећих прописа. Тамо где је режим злочиначки, демонски карактер је непотребан - потребни су само послушност и покоравање закону.

. . .

Жеља за доминацијом и света крава профита (која не сме да слаби већ само да се гоји) то свесрдно прихватају и укључују економију и војску, производећи нове злочине са оправдањем да спречавају управо то - злочине. (...) Зло је бесмртно иако је овај свет леп, уметнички леп, савршено уметнички леп. Тешка је то загонетка, али на њој стоји целокупна уметност, а поготово романескно дело Селимовића и Андрића.

. . .

Ми желимо свет без диктатуре и насиља, али нико, до данас, није понудио рецепт за такав свет. (...) Међутим,  није неразумно, како добро примећују хришћански хуманисти, борити се за свет у којем ће насиље бити усмерено само против ропства, злочина, агресије и тираније.

. . .

Данас нема ни Хитлера ни Стаљина, али зла има још више. Медији су преузели некадашњу улогу злочинаца, омогућавајући гледаоцу да уживо посматра сам чин зла. Гледалац често живи у илузији да је то само виртуелни свет који се њега не тиче, а да се оно што гледа дешава само другима. Радикално зло из доба нацизма и стаљинизма заменило је софистицирано зло, које није тако масовно и ужасавајуће, али је свеприсутно. Та чињеница управо је најпогубнија по човека, јер се временом толико навикне на зло да га више и не примећује. У томе је проблем целе наше цивилизације, не само како зло искоренити, већ како сваког појединца учинити одговорним за оно што нам се дешава.

 . . .

"Нисмо научили да обуздавамо властиту нарав", пише Јунг, "и полако, али, по  свој прилици неизбежно, изазивамо пропаст. Психолошки смо неспособни да направимо неопходне политичке договоре, већ се свађамо и боримо за превласт."

За то време овоземаљске силе су унапредиле начине шминкања и маскирања стварности. Некадашња борба за интерпретацију догађаја, где сте могли да суочите аргументе две стране, нестала је у унифицирању и полирању света. Зло је она друга страна, код нас нема ничег лошег, нељудског, злог. Важећа, свакодневна и свеопшта политичка активност гласи: УПРАВЉАТИ УТИСКОМ јер УТИСАК ЈЕ ИСТИНА. Зато се свакодневно производе "утисци" о свим догађајима, људима, ратовима,злочинима...

. . .

А то значи да онај ко ствара медијске утиске ствара "истину" и сав проблем је како управљати утиском јер тиме управљате и великим, свевременским, безмало божјим појмом Истине.