уторак, 29. август 2017.

Запис остао иза доручка и до пола испијене кафе


Могао бих написати причу, спону између Баден-Бадена у августу 1862. и Баден-Бадена у августу 2016. године. Док доручкујем на једној тераси изнад градског трга, запажам да се у мом ранцу накупило шест књига. Од тих шест, три су џепне, згодне за читање на одмориштима путовања. Две од тих шест су збирке стихова и у ранцу су од јуче: једна Леонарда Коена, купљена; друга Богданке Ракић, добијена од ауторке. Плус још једна коју сам јутрос пред сам полазак на пут убацио у ранац, она коју је Иван Тургењев писао у граду у који сам управо пристигао, и која је, попут новог нотеса који сам овде начео, ту поред мрвица осталих иза доручка и до пола испијене кафе, отворена преда мном, најобимнија од свих које данас носим са собом. Као школарац. Штребер. А у школу сам носио само једну свеску, сваштару, заденуту за појас.
На прозору је стајало писмо од Ирине; она га је звала к себи у дванаест сати.*) Напољу жена стоји, као да је изабрала посебно место за то, неку тачку у самом центру трга и као да не чека никога. Можда заиста само ужива у својој фигури, своме усправном држању, својој неупадљивости. Али се природа не обазире на логику, на нашу људску логику; она има своју, коју ми не разумемо и не признајемо све докле она не пређе преко нас као точак.*) Млада кинескиња зауставља се на степеништу с леве стране, на неколико метара од мене, подиже фото-апарат и тражи погодан угао из којег би направила снимак. Вероватно снима део архитектуре али ипак, питам се, треба ли да утичем на њен снимак макар малим, незнатним позирањем... Ма не. То никако... Ипак, у тим тренуцима мало исправим леђа. Узимам гутљај кафе. Убрзо је начинила снимак на којем ме вероватно и нема. Али ту јој притрча познати дамски ласкавац мсје Вердије, па се поче дивити боји fenille mort**) њене хаљине, њеном врло ниском шпанском шеширу, накривљеним до самих обрва... *)


(Баден-Баден, август 2016.)

_____________
*) реченице откуцане стилом италик су из књиге ,,Дим“ Ивана Тургењева, написане у Баден-Бадену између 1865. и 1867. године. Радња романа смештена је у исти град, августа 1862. год.
**) сувог лишћа


Нема коментара:

Постави коментар