с врха твог носа

овако замишљаш загробно путовање

овде је све тако чудесно

овде сам поред тебе као хермес да те подсећам како не треба да се 

осврћеш за собом

овде је један потпуно нови свет

овде је твоје дрво кажеш

то није моје дрво браним се

то је само дрво

своје дрво

а ако баш желиш да га доведеш у везу са мном

онда ћу рећи да то дрво заиста јесте ја

али при томе није моје

мада свакако смо на загробном путовању

и овде поред нас јесте дрво које јесте јабука и које је без плода

и по томе је ово један потпуно нови свет

у којем се исконско не смеш претвара у не можеш убрати плод

и посматраш ме задивљеним очима у којима волим твој поглед

и осећам при томе некакву срећу и помало туге и можда жалим

твоју очараност новим светом који настаје око дрвета јабуке без плода

и волим опет али сада запажам да волим то што ме кроз твој лепи поглед

између одувек и заувек посматра док сазнаје одакле и куда

слушам твој глас док проговара а где су животиње питаш у овој шуми

док нечујно цвиљење из твојих дубина са све више муке претварам 

у људски глас

и даље поред тебе као чувар да те заштити од животиња и људи и звери

али где су снови питаш у овој мојој ноћи а ја те ћутањем чувам од питања 

и одговора

да заборавиш све што понављаш више пута у току дана и ноћи

док мудрост једноставног знања не престане да ти смета

и тек када те у свитање успавам и одем од тебе смем да ти одговорим

јер где су животиње питаш у овој шуми у коју смо вођени мочварама зашли и кишом где мој те поглед као плен прати и с још неосвојених висина вреба

и где су снови питаш у овој мојој ноћи сред умора и плутања

а ја те читам кад слетим у зору и милујем да заспиш до одмора од снова

и пишем те да одеш од снова до смирења да одем од тебе до одговора

оставши све време на врху твог носа

док један део мене постаје видљив у новом свету где моји снови 

своје сањају снове

управо рођен на ливади под оним својим дрветом које је ја, његов плод