Могао бих написати причу о шарама на
телу. Јутарње дине и пирамиде потичу од изгужване постељине. ''Погледај,изнад
врха је сунце!'' Греје нас осмех још нерасањених погледа. Далеке магле се
разилазе и оштре ивице стварности просецају места за своје облике у њој. Рањиво
бежећи од њих, при умивању избегавамо поглед огледала. Још мало крадемо на
јави, макар за пустињске караване, још мало сна.
Нема коментара:
Постави коментар