Нова девојка мог старог пријатеља

            Мој стари пријатељ има нову девојку која има обичај да хода гола по кући. Она ми, кад дођем код њега, отвара врата и ја не знам шта да мислим. Најпре помислим да сам наишао у погрешном тренутку и да сам сувишан. Али њена љубазна гостољубивост у којој не назирем нимало глуме сасвим је природна и ја у неком тренутку, пошто се појави мој стари пријатељ сасвим пристојно обучен, послушам њих двоје и уђем. У њеном понашању ништа се не мења, постајем свестан њеног обичаја који је за нас двојицу нешто сасвим ново и временом се привикавам, почињем да комуницирам с њом док се онај првобитни осећај сувишности сасвим претворио у свест о томе да сам ипак, као што су ми још на вратима рекли, добродошао, и то у правом тренутку. Комуникација тече сасвим природно, од неког времена ни за мене ту више нема ничег необичног, поносим се тиме што је за време нашег разговора гледам у очи, што нас у таквом односу обоје преплављује силним таласима ероса. Мој стари пријатељ, наравно, не показује да има нешто против тога, довољно смо добри да би неко унео било шта ружно у наше пријатељство. Само ми се у једном тренутку, на самом почетку њихове везе, брижно поверио у вези рачуна за струју које очекује у зимском периоду, јер она изгледа нема намеру да се обуче ни када падне снег. Али не бринем за њега, то су све, како и сам рече, слатке муке којима ће се некако наћи решење.