Осликавање зидова

Сликамо по зидовима. 

Моја је земља, њено небо. Моја ливада, њено све што из ње израсте.

Вода је из балона пљуснула на палету и прелила се на степениште. Осликавши површину зида која се налази с леве стране, Јована прелази на десну. Управљам поглед према њој и у правоуглом споју два степеника, урасло између травке која ниче из бетона и мало маховине, спазим малено бело дугме. Ко зна кад откинуто и ту испало, вероватно неком детету док је  пролазило туда. Можда у журби, гурајући се с другом децом док су заједно силазили или се пели степеницама према кабинету за ликовно. Дугме, некада бело а сада већ упрљано, с две рупице између којих се још увек налази кроз њих провучени конац. Више слојева, такође некада белог, конца. Између пет и десет. Толико пута је неко провукао тај конац кроз те рупице на том дугмету. Тако, да буде сигурно, да се не откине лако с панталона, кошуље или капута. 
                                                        
                                                                 *

Док слика егзотично воће с неке друге планете, каже да никада нисам пронашао детелину с четири листа само због тога што је никада нисам ни тражио. 
            ,,Не мари“ – одговарам – ,,једна је пре неки дан сама дошла до мене. До тог тренутка сам мислио да то не постоји у стварности.“

,,Никада пре тога је ниси видео?“

,,Нисам. Мислио сам да тaj четврти лист неко залепи у хербаријуму.“

,,Их.“

,,Мхм.“

Размишљам о томе како све то сматрам бајком, фантазијом којој можда и није место у демистификованој реалности. Такав доживљај сам имао пре неки дан кад ми је пришла и дала примерак четворолисне детелине који је тек убрала с оближње ливаде. Не знајући како, и да ли да у том тренутку одвајам бајку од реалности, ставио сам биљчицу у џеп кошуље а касније, стигавши кући, између корица своје књиге да тамо, заједно са својом телесношћу, пресује тај јединствени тренутак док не будем знао шта ћу с њим. Док не сазри до приче коју ћу написати о њему. Размишљам о томе, а кажем ,,Е, сад идем да је тражим. Да знаш. И видећеш.“ Кажем јој то ...триии... и чекам да овај запис приведем крају ...четирииии... и кренем у потрагу ...сад!

(03072015)