...пружио сам јој најнежнији пешкир који имам, онај који јој
се допада због великог срца на средини, и учинило ми се да јој је то макар на
тренутак олакшало бол, чак се и благо насмешила бришући ону страну тела која
није болела а ја сам не знајући шта да кажем (претпостављам да би
неке ангажоване псовке звучале пригодно у том тренутку) осећао део кривице, као да сам лично тај и тај који је заврнуо
хладну воду док се девојка из другог града туширала, или као да сам
претпостављени онај и онај који је потчињеном том и том однекуд одозгоре наредио
да нагло заврне воду у читавом граду док се она туширала, као да сам ја крив за
опечену гузу девојке из другог града у којем не знају шта је рестрикција воде,
можда и јесам јер да нисам она би била на неком другом месту у неком другом
граду, можда и трећем...
Нема коментара:
Постави коментар