То не мора бити за живота. Уместо
детета, из твога тела излетеће бели лептир. Биће свакако бео. Мора бити бео.
Јер све је. У поређењу с људским маскама. Бело.
Може бити да ћеш, у неком
тренутку, за живота, нешто и осетити. Неки нови осећај. Доћи ће с места које
је на овом свету заузимала твоја карлична кост. Залепршаће крилима, и ти ћеш то
знати.
Не лептирићи у стомаку. Не рајски ђаволи што ти
белином ауру сенче. Не. То зрно истинске светлости коју носиш у себи, Бели
лептир. Наглавце. Попут детета. Уместо којег ће једног дана залепршати. Не мора
бити за живота.
(Илустрација: Јована Кривокућа)
Нема коментара:
Постави коментар