верујем у боју којом је неко желео
да при погледу на тебе
људско биће доживи мир ведрог неба
верујем да ватра којом је неко упалио цигарету
чији је жар гасио на твом сомоту
није имала такву намену
да је било потребно уложити пуно снаге
да би се одвалило седиште и део рукохвата
са твоје десне стране
да ћеш издржати сву тежину настањену у мени
до краја путовања
моју и свих других људских бића
којима снага и ватра толико пуно значе
верујем у анатомски облик
оног дела твог наслона
на који ослањам своју главу
Нема коментара:
Постави коментар