Неко, некада (11. део: ...happiness only real when shared...)

(Фото-илустрација: Мина Радовановић)

*

(посвећено некоме посебном,

галебу Џонатану Ливингстону међу људима)¹⁾

...day 100! made it!...²⁾ И, шта сад? Путеви су многи. Обале су свуда око вода. Воде су свуда око обала. Сада видим. ...but in weakest condition of life... Кости су ми лаке, али је срце тешко. Од уздаха је ветар који ме носи. Стуб ваздуха на којем стојим веома је нестабилан. Уплашен због тога, стално машем крилима.

Обале су свуда око вода. Сада видим. Треба слетети, одморити крила, не заспати у ваздуху. Можда свити гнездо. Мислити на будућност. Таласи, који се преливају преко обала, шире се даље. Кроз мисли оних који их посматрају плове створења недоступна погледу. ...have literally become trapped in the wild... У безброј умова  је свемир, у непрестаном настанку.

Воде су свуда око обала. Сада видим. У загрљају, сличном дечијим слагалицама, крије се хармонија света. Ако се на неком месту површина копна повећа, на другој страни ће вода поплавити исту толику површину земље. Ветар који ме носи шапуће нешто о хоризонту који се љуља. ...happiness only real when shared...

____________________

^{1) Alexander Supertramp, Christopher Johnson McCandless (12.02.1968-18.08.1992).}

^{2) Све цитиране речи су из филма ''Into the Wild''.}