У теби је вода. Не зато што си сама то
рекла.
Ово је оно што видим. Таласи који
немају крај. Само оно што знала си
могла си рећи о себи. А то је испало мало.
Таласи који се шире. Свој дамар преносе
даље. Ал' једна
зврчка ту је: ритам који не желиш
ипак прође кроз тебе. Разделиш тако
своје капи жеднима те. Ти, жедна.
Ово је оно што чујем. Жубор. У њему
разне врсте гласова притока. Узимам гутљај
да бих
писао даље. Постоје многе речи. И многе
дубине
у које свака од њих шаље. И иза сваке
тачка. И нема даље.
Ово је оно што сам схватио онда
када сам умочио прсте у тебе.
Нема коментара:
Постави коментар