Правећи се да спавам

Журим. Преко ливада и тараба, преко сеоских пречица и путељака да стигнем до тебе, која ме тамо чекаш, да стигнем тамо пре баба Злате јер, ако она стигне пре мене, може све покварити, све потпуно упропастити, може на сав глас проговорити онако како то она уме, што може страшно да смета деци ако се на пример играју жмурке и важно им је да остану непримећени тамо где су се сакрили, може ме тако и сада, ако стигне тамо пре мене, наглас упитати куда ја то тако несташно јурим као да сам клинац мали, јер ме познаје одавно и чувала ме је када сам заиста био клинац мали, док су моји родитељи били на послу, када сам лако успевао да је преварим правећи се да спавам док она не изађе из собе како бих остао сам, може ме сада иста та баба Злата упитати куда тако несташно јурим преко ливада и тараба, преко сеоских пречица и путељака, може на сав глас изговорити како узалуд толико журим јер ме не чекаш тамо, јер ме не можеш чекати, просто зато што си ти којој толико хрлим мртва, и ја то знам, и наравно да знам јер због тога толико и јурим, јер ти која ме тамо чекаш то не знаш, прескачем плотове у трку да стигнем до тебе пре баба Злате која има моћ да својим гласним проговарањем ода место где се деца крију и све поквари, све потпуно упропасти, рекох наравно да знам то, због тога се сада и кријем од ње која не поштује правила дечије игре, од ње прегласне, која тражи а не жмури, да стигнем пре ње на то дивно место које ми је пред очима иако није у мом видокругу, тамо где је на једној ливади једно дрво и под њим ти у предвечерњем светлу, где насмејана и заљубљена шеташ чекајући да ти најзад, насмејан и заљубљен стигнем, јер дуго већ, заиста дуго, дуго већ нисмо били заједно, на такав начин заједно.