Све се окомило на коњаника

Све се окомило на коњаника и коњаник покушава да остане читав избегавши све што се окомило на њега. И да остане на коњу.
На читавом коњу.
Ласица се окомила претрчавши му пут. И она, у страху да притом и сама не настрада, јури преко стазе којом се он,
ко зна с којим разлогом, запутио.

Риба се окомила у паду с небеса. Накривио се пре него што ће пројахати поред линије њеног пада, поприлично се накривио нагнувши се у леву страну, опасно се накривио када је такав галоп у питању,
али остаће у седлу.

На страни на којој се накривио спремно га дочекује једна вила. Омалена, црна, навела је своја крила да је великом брзином понесу, да га пресретне и обори с коња у галопу. Потпуно црна, усмерила је свој енергични лет према његовом левом рамену.
Ипак. До краја ове бајке ништа му се лоше неће догодити. И ништа од свега што се на њега из ко зна каквих својих разлога окомило неће га зауставити. Но хоће једино она једна фигура која је негде испред њега, која је испред ласице и рибе и виле, која чекајући га седи у белој постељи. Кад она, нешто касније, буде легла и прекрила своје обнажено тело, прекривач ће попримити облик који нико, да ли од брзине дивљег галопа коњаниковог коња или свега што се на њега окомило, није приметио у облаку
изнад његове главе.