Риба и лет

А једна риба, може се рећи, додуше само рећи, златна, искаче из воде. Мало за таласима, мало за облацима. У неком делу њене свести инкубирала се идеја о летењу и из ње, ево, управо избија плод.

Посматрала је галебове, као кроз призму океана, и нешто јој је ту било познато. И раже. Тада јој се учинило да је лет могућ и у води. Посматрала је људе и међу њима једно тело које плива птичијим стилом. Тако је одлучила да се и сама окуша.

Облаци је бодре, одржавају њену упорност тако што мењају облике и тиме јој не дозвољавају да одустане. Неки се спуштају ниско, сасвим до површине воде, и заједно са таласима формирају степенике како би се путем њих попела што више. Не по њима, него пловећи кроз њих.

Та риба за коју се може рећи, додуше само рећи, да је златна, већа је од других за које се може рећи исто то. Њени покушаји да полети завршиће се вероватно при површини воде. Али пријатно је посматрати је такву, посвећену и уморну, при крају дана.