Узимам мобилни телефон и посматрам поруку која је стигла. У њој је скраћени рецепт за припремање ђувеча. Прелазим на претходну поруку, наслов јој је: оброк за две особе. Тада схватам да сам грешком узео туђ мобилни телефон. Пријатељица која седи до мене пита да ли ми се допада модел, каже да га је купила јер прави квалитетне фотографије.
,,Проверићемо... Извини, прочитао сам твоје две поруке. Мислио сам да је порука стигла мени.“
Она посматра телефоне, најпре свој, па мој, па онда опет свој, и чуди се пре него што ће ми поставити питање о томе. Чудим се и ја, уопште нису слични.
,,Како смо успели толико да се умрсимо?“
,,Не знам. Вероватно су им каблови приликом пуњења били уплетени.“
Поново узимам њен телефон и одлазим са друге стране стола, ту се сагињем, пролазим испод њега и враћам се тамо одакле сам кренуо.
,,Требало би да је сад одмршено.“
,,Нисам мислила на телефоне.“
Нема коментара:
Постави коментар