Стопе у снегу

Две геометријске линије утабане аутомобилским точковима претварају се у облике људских стопа испуњене снежним прахом, потом у трагове животиња који на крају потпуно нестају, уступивши место непрегледном пространству беле пустиње. То су поглавља приче о данашњој шетњи, једној од оних у којима си несхваћено сам отишао толико далеко а у ствари те је истина прихватила за руку и показује ти призоре које отвара пред тобом. То се углавном само тада, у осами, догађа. Погледом неурамљени пејзажи по којима су лебдела сазвежђа пахуља исцртавали су нове слике по познатим пределима. Због чега је готово неизводљиво довести некога, не било кога, на таква места и поделити ово с њим? Уместо да више очију више види, редовно се дешавало нешто сасвим супротно. Како је све просто и дивно. И топло. Тек у подне су ми се бркови и брада заледили, када сам кренувши назад сишао с бедема између два језера, једног од оних места на којима човеку долазе једноставни одговори на питања која годинама поставља. Сада је то већ друга прича. У непрегледном пространству постоји једна стаза, траг стопа који следим ходајући у супротном смеру. Боже, шта ли је са оним човеком, он се никада није вратио из те шетње.

https://soundcloud.com/slavi-a-krsti/otherless-snow-step-2013-full-demo

(Насловна мелодија се родила у шетњи око језера на -28 степени. У повратку из те шетње, уз шољу чаја у оној кафаници, настао је и овај запис.)

(05022012)