У моме бићу кост
мери даљину светова
бројем урлика петлова
у сваки освит, к'о мост
који прелазим дахом
од првог према задњем, ја, гост
планете сопственог тела, што прост
чувам целину прожет прахом.
У моме бићу кост
чува последње песме слова
да објави их у свету снова,
да о мој последњи пост
омрси се на гозби црв
и спере с мене сву људску крв.
Nekad... kažu žena u Indiji nije mogla da se uda dok ne poljubi zvečarku u šaru a muškarci u Africi da se ožene dok ne uhvate u trku antilopu, da li je tako bilo ne znam, Izgleda u ovom vremenu izumrle i te zvečarka a i antilope...
ОдговориИзбришиA o crvima neću, pesma je dobra
ОдговориИзбриши