...Могућности дигиталне
технологијe пружиле су прилику сваком појединцу да идеалтипском представом
себе, као својом маском, сакрије право и истакне своје друго, пожељно лице. (...)
У пренаглашеном нарцисистичком осећању појединац тежи да се потврди у очима
других, а улепшавањем жели да им се допадне. У тој потреби да их увери у лепоту
свог селфија, естетски га обрађује и излажући резултат свог фотошопа њиховим
погледима очекује њихове лајкове, комплименте, похвале и дивљења. Идеализујући
свој живот као компензацију за стварне невоље у које је уроњен, нада се да му
они које је задужио истоветним реакцијама сада врате дуг.
(...)
Без речи и
мисли, сводећи себе на објекат, њихово често сликање претвара се у опсесију
својом сликом. За телефоном посежу као за најефикаснијим средством
самопотврђивања. И онда када је други у невољи, у тренуцима саобраћајне несреће
или дављења, опчињени фотографисањем себе у свим ситуацијама најпре ће снимати
унесрећене, а тек потом им указати потребну помоћ. Кичизиран осећај за лепо
негује ту естетику лажи, која се улепшавањем настоји представити као истинита.
Нема коментара:
Постави коментар