(...)
Лажна слика себе која се улепшавањем настоји представити као истина, а добијањем шире подршке и легитимитет, показатељ је разлике и неусклађености између фиктивног и фактичког, жељеног и стварног.
(...)
Илузијом о блискости са стварним, али далеким људима, компензује се своје одсуство у стварном животу, а пренаглашавање значаја тих фиктивних веза удаљава појединца од стварности. Фасцинацију идеалитетом далеког с којим се виртуелно комуницира, прати игнорисање стварно блиског. Илузију да својом лажном сликом може да оствари и непосредну комуникацију с другим, ојачава и његово осећање супериорности.
У том
процесу бекства од себе, формирање лажног идентитета постаје сметња у стварној
комуникацији с другима. (...) Добијајући бројне лајкове и похвале за свој лажни
изглед, појединац и сам поверује у његову истинитост, па је утолико веће и
болније његово разочарање при суочавању с немогућношћу његовог непосредног
верификовања и потврђивања. Тај неуспех у остварењу партнерског односа и
стварне емоционалне и социјалне комуникације и доводи до његовог повлачења и
затварања у своју идеалну представу и замене стварног живота оним у виртуелном
свету.
Нема коментара:
Постави коментар