Када је Хорације
Написао свој Ars Poetica,
препоручивао је песницима да размишљају над својим делима бар десет година.
Задржите своја дела, говорио је. Не објављујте их док нисте над њима провели
десет година. То је време које је потребно да се све измене сталоже и да све
буде како треба. Мислим да је то врло паметан, премда тешко изводљив савет.
Када је Поуп писао свој Есеј о критици
неких хиљаду седамсто година после Хорација, он је преполовио овај период
инкубације и предлагао да се песници не растају од својих дела бар пет година.
Хенри Адамс је критички писао о убрзању 1912. године. Неки кажу да се и убрзање
убрзало у наредних седамдесет година после тога. У овом тренутку ја бих био
срећан, а објављена поезија би била боља, када би песници држали своју поезију
код куће бар осамнаест месеци пре објављивања. (...) Шта рећи за издавача који
се, рекламирајући нову књигу, хвали како је његов аутор за десет година објавио
дванаест књига?
(Доналд
Хол – „Поезија и амбиција“)
Нема коментара:
Постави коментар