Овде и сад (У полумраку)

Поново се будим. Преко прозора који се налази изнад моје главе навучене су тешке завесе. Подижем своје тело у седећи положај. Пола минута после тога, у кревету преко пута мог буди се девојка и усправља своје тело од појаса на горе. Такво усправљање изгледа чудно, као да је последица непознате силе која је притиснула одређено дугме на даљинском управљачу и тиме га изазвала. Коса јој је риђа, знам то по сећању, а подочњаци су могли бити већи него што се то чини у овом замраченом тренутку. Посматрамо се кратко у полумраку, што прекидам упутивши јој промукли шапат.

''Добро јутро. Готичарко.''

''Нисам ја готичарка.''

Има право да се буни. Јер и ја сам устао пола секунде пре ње, у кревету преко пута, и усправио се од појаса на горе, као да је непозната сила притиснула одређено дугме на даљинском управљачу.

Она устаје, одлази до тоалета, пушта кратку воду из казанчета. Већ следећег минута поново је у кревету.