Књижевност се увек на неки начин
односи према стварности: не само на реалистички начин, већ и кроз њено
пародирање, мистификовање, митологизовање, фантастизацију и сл. Само, и ту ваља
имати на уму да постоје различите стварности, или барем различити аспекти
интегралне Стварности: зашто би, рецимо, стварност сна била мање реална од
стварности политичких драма, зашто би љубав била мање релевантна од ''епохалних
питања'', зашто би урбане митологеме једне генерације биле нестварније од тзв.
велике Историје? (...) Наравно, о томе ће судити превасходно будуће генерације,
а најпре они ''нови клинци'' који ће почетком XXI века креирати нову мапу
српске књижевности и за које ће, надам се, данашњи постмодернисти показати више
разумевања него што су га сами имали од стране традиционалиста.
(Сава Дамјанов
- "Постмодернизам није (књижевни) злочин")
Нема коментара:
Постави коментар