Све је као у причи за децу.
Све просто да простије не може бити.
Једна клупа на којој нико не седи, нити
ће икада сести, налази се на Месецу.
Тај Месец има своје пределе:
брежуљке, своје небо и траву,
ал' нема никог да на обичну клупу, праву,
кад се умори седне, бар тако веле.
Кад све је тако, кад тамо нема
живота, дружења, и других чари,
коме је, тамо где увек све дрема,
пало на памет клупу да смести?
О, то су учинили месечари
у неком свом стању свести.
(2016)
Нема коментара:
Постави коментар