уторак, 17. мај 2016.

Без изговорене речи



Необичан сан.
У ствари, било је у њему превише обичног за један сан. Стојиш, обучена сасвим обично, баш као јуче, и ишчекујеш наставак приче. Чекаш да кажем. Или чекаш да кажеш. Не знам ко је говорио пре тог тренутка, али жељно чекамо наставак приче. Стојиш, преда мном, себе не видим.
Али у сну нема ниједне изговорене речи.
Чекам. Да кажеш.
Или да кажем.






Нема коментара:

Постави коментар