Доживљај из Темишвара

Могао бих написати причу о наизглед симетричној гравури. Не знам на каквом би предмету требало да пронађе своје место, на каквом комаду нечега, једино што знам јесте то да је угравирана у бакру или сребру. У случају да се ради о сребру, онда је оно већ потамнело од деценија, ако не и од векова.
            Може се спавати у једној тачки. Ја и спавам, исто као и када не чиним то, у више тачака. Ове ноћи, стотину пута, по минут. Можда и више стотина пута, док теби, паркираној на некој оближњој планети, истачу гориво. Ходаш по Сунцу, босонога, и то прија твојим стопалима. Сунце је у ствари, јављаш ми с ове стране ноћи, само мање хладно од своје околине. А ја помишљам, иако то не знаш јер то не изговарам, како смо и ми небеска тела, само што нисмо округли него помало разгранати. Нетипични, изговараш као да знаш шта од помишљеног прећуткујем. Да. И још, ако пустиш корење, постајеш, шта? Дрво.
            Не умем много да кажем о томе, због тога пишем.
            Будим се, с обе шаке испод десног образа. Отварам очи и, као у огледалу, угледам твој лик који спава окренут према мени, с обе шаке испод левог образа. У томе се састоји та симетричност.