Еволуција

Кажу да је све настало из воде. Ако нацртам више линија које полазе из исте тачке и ограничим их заобљеним ивичњаком, то може значити шкољка, то може значити око врсте која само што није прогледала, и може значити покрет ка проналаску точка, укључени вентилатор или елиса која се врти. Узмимо да значи шкољка, бар за почетак, јер кажу да је све настало из воде. Из те шкољке излази птица, излеже се из ње као жива или као гумена лутка са заобљеним трбухом с којом би се деца могла играти тако што би је заљуљала. Један патрљак, негде иза иза врата те пластичне птице која се клати, у себи носи рез из којег се еволуција спрема да, попут језика, запалаца крилом. Али за потребе ове приче то су нечија уста, рез стиснутих, још неотворених усана који чека да се врста на којој је начињен пробуди, пренута из сна присети сањаног и покуша да кроз себе пропусти речи које би га (научним језиком) описале. Док спава још је мирна, нема, и без очију загледана у још нестворени свет. Још сва тешка од уроњености у алге, још увек једним делом птица која на крилима као на штакама хода према залету за лет, још је непрогледала очна шкољка, све ближа буђењу у жабокречини воде из које кажу да ће све настати. Сва тешка од натопљености непостојањем гласа. Који би описао снове. Још непробуђеног. 

(Илустрација: Јована Кривокућа)