Беле покладе

Ових дана, од врата до врата, у групама или појединачно, ''беле бабе'' (како их у мом крају зовемо), овога пута нису тражиле јаја или слаткише од нас. Сви до једног тражили су наше гласове. Уместо класичних маски: најлонке преко лица, теткини шешири, дедине панталоне и мамина шминка, красиле су их друге маске. Осмеси, беспрекорни, фини, холивудски. Од аксесоара покоји беџ. Припремљене уводне речи, оловке на поклон. 16. марта, ''он'', ''она''... Само дајте глас.
''Ах, па ја сам мој глас већ обећала Њему, извините. Али, Њега ове године прослављам 20. априла. Збогом.'' И културно затворим врата.
У мом се крају ''белим бабама'' углавном поделе јаја. Овдашњим, од мене следује само мућак.


(Аутор текста: Ивана Михајловић)