Сретење (3)

душу натопих
утоком понудих се
прошлости у будућност
међу воштаницама
да будем трен

над морем
под небом
сићушни мрав
још мањи

а опет
мада не питам више ништа
како и зашто пламен
на дар

натопих тело радошћу кише и сунца
молитвом постојања
вечни да будем дах
у немој речи хвала