Михаил Епштејн - Бели храст у Атини

            Посетио сам бели храст, који се широко размахнуо својим гранама. Заиста је леп и сеновит, али највише запањује не својим величанственим изгледом, нити природом и врстом, него царском припадношћу самом себи.

            Ево суве информације: „У знак одушевљења лепотом његове хладовине, власник је предао храсту власничко право на самог себе и на сву земљу у кругу од осам стопа. Дрво је оборила олуја 1942. године, али из његовог жира је израсло друго, на том истом месту. Законитост тог Дрвета које влада собом никада није доведена у сумњу.“

            Одједном увиђаш да постоји још један начин за украшавање света. Ослободити ствари, животиње, биљке од корисно-службених функција. (...) Преда мном искрсава слика „плероме“, божанске пуноће бића, кад Бог постане Све у свему.

(Михаил Епштејн)