Толеранција је напор који нас
отвара према свету, умањује његову непријатну тежину, ојачава нашу посебност. Има ствари с којима се никад нећемо помирити, али то нас не ослобађа обавезе озбиљног суочавања са њима.
Толеранција, тако схваћена,
супротност је од равнодушне свесвеједности
и слабићске попустљивости. Она је стратегија приземљивања онога што нам није по вољи; приведене стварности, авети губе део своје убилачке моћи. На њу нас упућује и оно што је најчовечније у нашој традицији и народној
душевности. И сама наша химна не призива победе и успехе на бојном пољу. Она се обраћа Богу Правде, спремна да прихвати сваку његову пресуду.
А усклађивање супротстављених тежњи, погледа и разлога је погодба изграде здравог и
хармоничног суживота.
Врховни узор толеранције је Бог који нас, овакве какви смо,
држи и трпи.
Нема коментара:
Постави коментар