О црвеном у љубави

уврила ти крв узалуд посматрао сам ту чудну појаву

уврила у рђу нема ту рубина ни у траговима нестали су

када је после бисера на њих дошао ред посматрао сам

ту чудну појаву и како навире још више и како више нема рубина

то провлачимо једно друго кроз корозију сопствених мисли

и сада овом песмом излазим из читаве те приче

узалуд си љубоморна на моје риђе пријатељице

што наравно можеш и даље бити колико год то желиш

штета је да не уживаш онолико колико ти је дато

и да некоме ко би то могао с тобом ускраћујеш ужитак

ту сам ти увек да не дам ти оно расутих бисера

још увек читавих ту сам да уместо њима

погледима у тајности окитим твој мрак

за неке будуће дане увек ту да ненамерно

мада ни ненамерне ствари никако нису случајне

храним твоје незасите капацитете љубоморе

да ти кроз крв дођем у лик и оданде гледам

себе твојим очима онаквог какав нисам

нити сам икада био