До цвета? Само горе, право. Мораћеш код трна да скренеш.
Лево или десно, скоро да је свеједно. Када га заобиђеш, онда опет само право.
Пут је мало лош. Нестабилан, а незгодан за балансирање. Ако направиш грешку,
може да заболи. И то јако. То јест, не "ако направиш", него "кад
направиш".
Нема другог
пута. То је тај, у недоглед. Јесте мало лош, али води ка добру. Кад стигнеш до
цвета, чекају те неке друге замке. Само право горе, и пази да се не упецаш.
Нема коментара:
Постави коментар