Одобрење за моју будућу чукунбабу

            У ноћи пуног месеца, пред први летњи дан 2086. године, моја чукунбаба Тијана моћи ће да ме шутне у језеро. Написмено сам јој дао право на то.

            Тада ћу можда имати три године, можда четири, а у случају да будем гњавеж, ето шта ми се пише. Наша таласна дужина биће шутка у дупенце и бућ у језеро.

Она ће тада имати деведесет седам година и не знам ко би могао, и како, да је осуди. Нарочито када код ње пронађу комад хартије, одобрење написано седамдесет година раније у којем се каже да ће она имати право да ме шутне у језеро у тој ноћи, ако будем толики гњавеж да јој својим гњаваријама не дозволим да ужива у мирном посматрању пуног месеца пред први летњи дан, свемирском феномену који јој је, седамдесет година раније, најавио Славиша Крстић, писац ове приче.

(22062016)