уторак, 19. јул 2016.

Неко, некада (2. део: Сунчев лавиринт)



Када се облак претвори у воду, а ваздух окамени, плаво-бели хоризонт поприми неколико нијанси загасито зелене боје и сунце се спусти надомак утонућа у таласе у којима се огледају стене на којима се одражавају игре таласа. Тако се игра наставља кроз сва агрегатна стања.

Сунце по ваздуху прави лавиринт у којем покушавају да се снађу они који прихватају правила игре. I knew all the rules, but the rules did not know me...1) Неко, некада, можда покуша да уради нешто луцкасто и схвати да се, на пример, сасвим опуштено може кретати кроз зидове сунчевог лавиринта. Пролажење кроз његове зраке тада постаје неописиви ужитак.

Малопре записани придев, "неописив'', наговештава како би и ово описивање писањем требало да представља покушај да се прође главом кроз зид. Због тог покушаја, овај текст, ово опуштено кретање кроз зидове сунчевог лавиринта и опуштено уживање у томе, постаје ударац главом у стену 
на којој се одражавају игре таласа, и пад у воду на чијој се површини огледају стене. Тако се игра наставља.
__________

1) Eddie Vedder – ''Guaranteed''



(Фото-илустрација: Мина Радовановић)





Нема коментара:

Постави коментар