уторак, 15. септембар 2015.

Углавном сама




        То је иста она девојка која је у једном тренутку, мимо свих очекивања оних који су је познавали, однекуд у својим рукама имала виолину и на њој одмах почела да свира своје креације од ваздуха и ума, од осећања и духа, ни од чега. Волела је да се попне на пропланак док дува јак ветар и да импровизује уз хук.
        Иначе, иста она девојчица која је изгледала необично у капутићу старинског кроја који јој је досезао до испод колена, а који је волела да облачи за своје шетње уз ивицу пута, или по пропланку изван стаза, или између гробова на гробљу смештеном на обронак брда.
        Своје интересовање за плес открила је у једном селу као још млађа, знатно млађа. Још онда када се играла у дворишту иза куће у исто време кад је на истом месту старија жена из фамилије заклала кокошку која јој је била потребна за супу. Жена је ухватила кокошку за ноге и снажно је завртела из рамена округло десет пута као да ће је испустити на неку умишљену стазу за куглање. Међутим, само је кокошка при томе испустила неколико својих пера и нешто даха кроз гласно кокодакање. Одмах потом, после ударца секире о пањ, глава кокошке је остала потпуно нема на том месту, док је њено тело уз мукли лепет крила насумично трчало по дворишту изводећи до тад невиђену представу. Девојчица је, не знајући да ли је тај призор којим је прекинута у игри засмејава или јој се гади, посматрала како из обезглављеног тела кокошке у трку пршти крв и оставља траг који земља брзо упија. Већ после неколико минута, играла се тако што је млатарајући рукама у трку пратила потамнели траг у прашини и имитирала убијену животињу изводећи необичне, њој сасвим нове пируете. Тако је учила да плеше.
        Иста она девојка која је некада слушала искључиво музику прављену за мрак, а сада јој је само драго кад понегде чује неку од песама на које је имала обичај да ''одлепи''. Сада воли експерименталне композиције и модерни балет. Воли да плеше потпуно гола испод црног плашта, с маском у облику главе кокошке. И даље воли да шета уз ивицу пута, по пропланку изван стаза, између гробова на гробљу смештеном на обронак брда. Углавном сама.






1 коментар:

  1. Анониман8. март 2017. 16:03

    Uh... Odlično. U jednom sam trenutku imao u glavi scenu iz filma "Anđeosko srce" u kojoj Liza Bone "pleše". Iako u gomili, vidi se da je sama.

    ОдговориИзбриши