Прича на српском

         Могао бих написати причу на српском, да је цео свет разуме.
         Било, летос, дете, на хановерском шеталишту. По плочнику сликар изложио своје радове, а оно иде и додирује их. Тек проходало, води га мајка, или тетка, или стрина, или ујна, и покушава да га убеди да слике нису за пипање:
         ''Nein!''
         Ништа. Њено прво упозорење пролази без жељеног резултата и она исту реч понавља нешто гласније и оштрије, гестикулирајући испруженим прстом:
         ''Neein!''
         Дете к'о дете, привлачи га шарено па и даље додирује слике. Но мајци, или тетки, или стрини, или ујни, попушта разум, узима га, подиже увис, и виче:
         ''Ма...! Кад кажем nein, онда nein!''
         Било, летос.


         (Hannover, 2006)